Prošlo je godinu dana od smrti legendarnog Miroslava Ćire Blaževića. Trener svih trenera ostavio je neizbrisiv trag u sportu i nogometu na ovim prostorima.
Svojom karizmom oduševljavao je mase, a mi se prisjećamo njegovih najboljih izjava. Neke su humoristične, neke ozbiljne, ali sve su Ćirine i zato su posebne.
Zašto je bolji od ostalih trenera: “Ja kažem da sam bolji trener od Capella. Onda me pitaju: “Kako to?” Pa da su Capello ili Mourinho rođeni u Travniku, došli bi do Turbeta (mjesto pored Travnika). Nek oni odu iz Travnika do vrha nogometa, ma daj.”
Veliki utjecaj
Jedna od legendarnih bila je na SP 1998. uoči utakmice s Argentinom: “Ni Zvone (Boban) ni ja ne bi dali Šukera za deset Batistuta. J*bo te Batistuta.”
O trenerskom životu: “Čuješ… Skoro si me rasplakao, jer to je najveća istina. Ja sam bio šampion i kup osvajao. Bio sam izbornik pet reprezentacija. I to su sve velike satisfakcije. A još veće razočarenje je kada si na ulici. Kada te đubrad istjeraju i onda ti hodaš trotoarom i pitaš se: “Bože, hoće li me još neko angažirati?” E, to su ta razočarenja koja totalno zakamufliraju onu radost koju si imao kad si bio šampion.”
O jednom proroku: “Najveći porok mi je pi*ka. Vagina je, da budem malo kulturan, čudna stvar. Zbog nje su se vodili ratovi, gubile glave. Dok ne dođe do tog parčeta mesa, čovjek hoće da poludi, a poslije konzumacije obično se pokaje. Zato je i nastala ona narodna ‘poslije je*anja nema kajanja’.”
Pričao je i o nacionalizmu: “Ja volim sve ljude. Mrzim ove primitivce koji odlaze u ekstreme pa mrze nekoga zato što nije… To je grozno. Ja sam takav, evo ti sve, respektiram tvoje, ali nemoj dirati moje. To je u mojoj doktrini i mom odgoju. Odrastao sam s muslimanima i Srbima. Nikad nismo znali tko je tko. Nadam se da će to jednom prevagnuti kod nas jer čovjek se ne smije pozivati na primitivce koji su smatrali da mogu ubiti, a da im se ništa ne dogodi. To je strašno.”
Ovo je bila njegova poruka mladima: “Moraju znati raditi na sebi da osiguraju ono što je najvažnije jer svi kažu zdravlje. A Ćiro kaže: “Da, zdravlje… Ali, i najzdraviji čovjek bez para – gotova bolest.” Ja kad nemam para, ja sam psihički bolestan. Moraš raditi na sebi da bi mogao sebi osigurati egzistenciju. Moraš se jako truditi da bi zaradio novac.”
